Investicije su ključ

19.12.2016 13:39
Kako je jedno državno preduzeće od jedva pozitivnog poslovanja za tri godine stiglo do 26 miliona evra profita, ulaganja od dve milijarde dinara bez ijednog dinara zajma i realizacije prilično megalomanskih planova
slika

Kancelarija nije mesto gde se razgovara sa direktorom beogradskog aerodroma. Intervju sa Sašom Vlaisavljevićem svojevrsni je putopis kroz Aerodrom Nikola Tesla na kome vri od radnika. Staro se obnavlja, novo gradi, najsavremenije ispituje i primenjuje i sve to bez zajmova, državnih subvencija iznad ili ispod crte, oprosta dugova, povezivanja radnog staža; rečju bez mnogobrojnih marifetluka kojih smo se nagledali kao načina da se javnim preduzećima nešto „doturi“ a građanima izbije iz džepa. Više od sata potrebno je hodati ovom vazdušnom lukom da bi se videli svi dograđeni i rekonstruisani terminali, platforme, prolazi pa čak i murali a kad se ovome dodaju brojke od pet miliona putnika, najmanje 26 miliona evra profita, dve milijarde dinara investicija, ovaj „brzhodajući razgovor“ zaista dobija na težini.

Skrećući nam pažnju na to da se beogradski aerodrom ne takmiči sa regionalnim konkurentima kao što su Zagreb ili Sarajevo, već sa Budimpeštom, Sofijom i Solunom , Vlaisavljević otvara priču o potrebi da se uvek bude na korak ispred rivala. A za to su, najvažnija konstantna ulaganja.

Ove godine smo do sada uložili 1,4 milijarde dinara a do kraja godine, ta ulaganja će iznositi oko  dve milijarde dinara. Sve projekte finansirali smo iz sopstvenih sredstava i bez ijednog kredita. Da toga nema, aerodrom bi, kao i svako drugo preduzeće tavorio i eventualno propadao, jer konkurencija ne čeka. Mi smo ove godine izgradili platformu za odleđivanje i sprečavanje od zaleđivanja vazduhoplova, što ima malo koji aerodrom u Evropi a što našim korisnicima donosi nebrojene benefite, pre svega u vremenu. Avion više ne mora da se odvozi na odleđivanje i gubi 10 minuta a 10 minuta u avio-saobraćaju, je jako mnogo.. Naša opremljenost i efikasna usluga doneće nam mnogo više sletanja onih kompanija koje moraju prinudno da slete jer mi imamo nešto što malo ko ima. Uostalom, već se događa to da među nekoliko regionalnih aerodroma, avioprevoznici gotovo uvek biraju naš jer su sigurni u bezbednost i najsavremeniju opremu. A  toga ne bi bilo bez stalnih ulaganja u infrastrukturu, tehnologiju, bezbednost…

Šta je sa terminalima? U toku su radovi na terminalu 1 ali to nije sve?

Do sada su uređene komforne zone ispred gejtova za odmor i relaksaciju putnika u tranzitu; preuređen je vezni deo između Terminala 1 i Terminala 2, proširena i ponuda komercijalnih sadržaja namenjenih putnicima. Takođe, izgrađena je i nova saobraćajnica između platformi A i B. Podsetiću vas da smo prošle godine završili izgradnju projekta “Prolaz D”, renovirali prvi  sprat Terminala 1 čime smo dobili još jedan granični prelaz, a prvi put od nastanka još od 60-ih godina 20.veka, restaurirana su dva murala u zgradi Terminala 1.

Kad smo kod murala, insistirate na tome da su mogućnosti za zaradu na aerodromu brojne. Pominjete i plan izgradnje vidikovca a sve s ciljem privlačenja ne samo putnika već i posetilaca koji bi došli na aerodrom u razgledanje i šoping. Jesu li ovi planovi realni?

Kako da ne. Sve vreme se i radi o tome da se sa što manje trošenja novca i što više dobrih ideja, stigne do maksimuma. Znate li da na aerodromu u Frankfurtu čak 60 odsto posetilaca nisu putnici, već ljudi koji su došli da trguju ili prošetaju.  Mi ćemo sigurno napraviti nešto slično. Zašto ne bismo iskoristili položaj koji ima aerodrom i napravili vidikovac? Zašto ne bismo promovisali Novaka Đokovića tako da svaki stranac koji sleti u Srbiju, zna da je došao u zemlju najboljeg sportiste na svetu. Mi, paralelno sa ulaganjima u tehnologiju, proširenje kapaciteta i opremu, radimo i na tome.

Sledeće godine vas očekuje i rekonstrukcija piste a to znači obustavljanje saobraćaja, zar ne?

Ne, u našem slučaju, ne znači da će avio-saobraćaj biti obustavljen jer smo mi zainteresovani da to uradimo na najrizičniji ali  najsavremeniji način kao što su to uradili aerodromi u Frankfurtu i Cirihu.

Šta to zapravo znači?

To znači da se neće zaustavljati saobraćaj već će se raditi od ponoći do pet ujutro, čime ni na koji način neće biti ometanja saobraćaja. Ovaj način rekonstrukcije je zaista zahtevan i najmoderniji. Trenutno se radi u Kišinjevu gde ćemo poslati naše timove da vide kako se posao obavlja. Naša je sreća što su na pistama u Frankfurtu i Cirihu radili naši profesori pa ćemo ih svakako angažovati da nam pomognu.

Očito, ne planirate smanjivanje ulaganja. Šta su još planovi za narednu godinu?

Plan investicija za sledeću godinu podrazumeva izgradnju još jednog “ostrva” za čekiranje putnika odnosno zone za registraciju putnika i prtljaga, koja će obuhvatati prostor između Terminala 1 i Terminala 2 i deo hola Terminala 1. U novom prostoru biće instalirano ukupno 28 tradicionalnih ček-in šaltera od kojih će na 5 šaltera, putnici imati mogućnost samostalnog obeležavanja i predaje prtljaga, kao i pet self-ček-in  kioska. Povećanjem broja šaltera povećaće se kapacitet aerodroma za prihvat i otpremu putnika i prtljaga. Potpuno će se modernizovati postojeća sortirnica i biće instaliran moderni transportni sistem za registraciju putnika i prtljaga. Radovi na adaptaciji Terminala 1 počeli su 5 decembra.Planiramo i rekonstrukciju i dogradnju u fingerskom hodniku A –između gejtova A6 i A10, izgradnju vidikovca iz kojeg će putnici moći da posmatraju avione, dogradnju platforme A, a dalje ćemo uređivati i unapređivati terminalnu zgradu po principu pristupačnosti za sve putnike i efikasnijeg korišćenja terminalnih prostora. Deo planova su i uređenje parkirališta, nova vatrogasna baza, nova kotlarnica.

A za sve to, aerodrom obezbeđuje novac iz sopstvenih sredstava. O kojim ciframa govorimo?

Aerodrom Nikola Tesla je akcionarsko društvo koje je u većinskom vlasništvu Republike Srbije sa 83,15 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu malih akcionara. Zašto vas na to podsećam? Zato što smo po profitnoj stopi od 40 odsto u ovoj godini ubedljivo najbolji među preduzećima u većinskom državnom vlasništvu. Prema trenutnim parametrima, očekujemo da će 2016. godina biti najbolja u poslovanju sa najmanje  26 miliona evra profita. Takođe, u budžet i malim akcionarima uplaćeno je više od 1,7 milijardi dinara po osnovu dividende i međudividende, a krajem novembra u budžet Republike Srbije uplaćeno je 300 miliona dinara po osnovu međudividende za 2016. godinu. Ako vam kažem da je isti ovaj aerodrom 2013. godine imao profit od svega 115.000 evra a danas 26 miliona evra, onda vam je jasno o čemu govorimo.

O čemu tačno? Poslovnoj strategiji, štednji, namirivanju dugova bivšeg Jat-a?

U najkraćem: racionalno poslovanje, smanjenje troškova i odgovorno upravljanje ključni su elementi naše poslovne politike koja je dovela do ovih rezultata. Što se Air Serbia  odnosno JAT-a tiče, značaj nove kompanije za naše poslovanje je zaista veliki. Mi danas imamo najbolji mogući odnos neopterećen nijednim dinarom duga što nije bio slučaj sa Jat-om. Takođe, pored brojnih novina u redu letenja, jedan od najznačajnijih događaja je ponovno uspostavljanje direktnih prekookeanskih letova za SAD nacionalnog avio-prevoznika Air Serbia. To je aerodromu pružilo izvanrednu šansu i priliku da se repozicioniramo u ovom delu Evrope kao najvažnija tranzitna tačka. I to nije sve. U prošloj godini imali smo povećanje broja transfernih putnika na više od 500.000, zbog Air Serbia. U drugoj polovini godine, iz meseca u mesec beležimo apsolutne rekorde u broju putnika. U novembru je zabeleženo za ovaj mesec rekordnih 331.242 putnika, što je čak 11 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine. U ovom periodu zabeleženo je i uvećanje poletanja i sletanja za četiri  odsto u odnosu na isti period prošle godine. Aerodrom je od početka godine uslužio oko 4,6 miliona putnika, što nam daje realna očekivanja da ćemo krajem godine dočekati više od 4,9 miliona putnika.Ne zaboravite, zahvaljujući povećanju mreže avio-linija nacionalnog avio-prevoznika i naš broj putnika se značajno uvećava.

Ono što građane posebno zanima jesu loukost kompanije. Njih je sve više na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu. Hoće li ovaj aerodrom biti ili je već konkurencija Nikoli Tesli?

Saradnja je glavna karakteristika odnosa između našeg i niškog aerodroma. Do sada, više puta donirali smo specifičnu, aerodromsku opremu, tehnička vozila, aerodromu Konstantin Veliki, kao i finansijska sredstva a kolege sa niškog aerodroma su bile na stručnom usavršavanju u našem Školskom centru. Drago nam je što na niškom aerodromu raste broj putnika i što se povećava broj linija.

Sa beogradskog aerodroma trenutno saobraća pet niskotarifnih avio-kompanija (easyJet, Flydubai, Norwegian Air Shuttle, Pegasus Airlines i Wizz Air), dok tokom leta saobraćaju i Germanwings i Vueling Airlines.Pronašli smo adekvatno rešenje za potrebe niskotarifnih i čarter avio-kompanija time što smo Terminal 1 posvetili prihvatu i otpremi letova ovih prevoznika.

Najbolji pokazatelj da niskotarifne avio-kompanije prepoznaju potencijal Aerodroma, Beograda i Srbije je i činjenica da će, prema najavama, početkom aprila sledeće godine, letove za Amsterdam započeti niskotarifna avio-kompanija Transavia Airlines, dok će u drugoj polovini maja Wizz Air uspostaviti letove za Fridrihshafen, Nirnberg, Hanover i Maltu. Napomenuo bih da je osposobljavanje za avio-saobraćaj i drugih aerodroma u Srbiji, veoma važno za naše građane i našu zemlju jer se tako stvaraju mogućnosti za dolazak većeg broja turista i poslovnih ljudi, iz čega proizilaze brojni pozitivni efekti.

Svi bi oni, složićete se, rado putovali kada bi avio karte bile besplatne i to tako što bi aerodromi smanjili svoje takse. O tome je nedavno stigla najava iz Ryanair-a. Koliko je ova priča realna?

Prvi čovek Ryanair-a poznat je kao čovek revolucionarnih ideja i izjava, među kojima je i ova o besplatnim letovima. Preciznosti radi, izjavio je da će ovakva cenovna politika biti dostupna na aerodromima čiji broj putnika je u razvoju, ali ne i na velikim čvorišnim aerodromima. Realizacija ove ideje zavisi od propisa država, kao i komercijalne politike i interesa svih strana. Aerodrom Nikola Tesla centralni je i prestonički aerodrom koji svoju komercijalnu politiku i odluke usklađuje sa interesima akcionara, kroz saradnju sa avio-kompanijama, uvažavajući najbolje interese putnika. Smatram da je sve konkretne i revolucionarne predloge najbolje sagledati sa svih aspekata, konsultovati što veći broj stručnjaka i probati pronaći zajednički interes, kako bi putnici imali najbolju uslugu po najpovoljnijoj ceni.

 

 

Profit veći nego zajednička dobit pet regionalih aerodroma

Ukupni prihodi Aerodroma Nikola Tesla ostvareni u prvih 10 meseci 2016.godine iznose preko 60 miliona evra. Poslovni prihodi veći su za pet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Neto dobit u ovom periodu iznosi više od 21miliona evra i veća je za 22 odsto u odnosu na lani. Aerodrom Nikola Tesla je, ilustracije radi, u 2015.godini imao veći profit nego pojedini prestonički aerodromi u regionu i bivšoj Jugoslaviji zajedno (aerodromi u Sofiji, Ljubljani, Sarajevu, Tirani i Zagrebu).

 

Razgovarala: Jelena Aleksić

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ako ne želite više da primate besplatan newsletter, to uradite sa dva klika.