Inspekcije povukle sa tržišta skoro 1.000 tona hrane i pića tokom 2016

07.02.2017 12:31
slika

Skoro 1.000 tona nebezbedne hrane i pića povučeno je sa tržišta odlukom veterinarske, poljoprivredne i fitosanitarne inspekcije u poslednjih godinu dana, a to je nezapamćeni alarm zbog kojeg bi svi odgovorni konačno morali da budu sankcionisani, piše Blic.

Tri inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavile su od 1. januara 2016. godine do danas više od 100.000, što redovnih što vanrednih kontrola, tokom kojih su uklonile iz prometa čak 721,9 tona hrane i 54 tone pića zbog nepoštovanja procedura ispitivanja kvaliteta, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja zakonskih propisa.

Najopasnija je bila hrana životinjskog porekla, pa je veterinarska inspekcija morala da uništi skoro 305 tona mesa i proizvoda od mesa, 1,6 tona mleka i proizvoda od mleka, 6,3 tone ribe i ribljih proizvoda, odnosno 11,6 tona jaja i proizvoda od jaja.

S druge strane, i poljoprivredna inspekcija je imala pune ruke posla, pošto je van prometa stavila čak 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tona pića.

Gotovo podjednako rizične po zdravlje bile su namirnice iz uvoza, pa je tako fitosanitarna inspekcija u poslednjih godinu dana sa tržišta povukla čak 310 tona hrane i hrane za životinje.

U Udruženju za zaštitu potrošača ističu da su sve ove brojke uznemirujuće.

„Na osnovu indirektnih saznanja iz razgovora sa potrošačima i laboratorijskih istraživanja, znao sam da je došlo do pada kvaliteta i bezbednosti hrane, ali ovde se radi o drastičnom pogoršanju. Pohvalno je što su preduzete mere povlačenja hrane i pića iz prometa, ali to nije dovoljno. To samo treba da bude uzbuna za sve nadležne, od onih koji uređuju regulativu, preko brojnih ministarstava do inspekcija da uđu u suštinu problema i kazne, kako firme tako i odgovorna lica“, kaže Petar Bogosavljević iz tog udruženja.

Prema njegovim rečima, sada se s pravom postavlja pitanje koliko je nebezbedne hrane i dalje u prometu, jer zbog "sistemskih anomalija inspekcija ne može u potpunosti da pokrije tržište".

„Recimo, kod nas sanitarna inspekcija i dalje nema istu nadležnost kao veterinarska ili poljoprivredna inspekcija. Zato potrošači od čijih se para finansira rad svih inspekcija i nadležnih službi treba da nametnu dijalog sa ministarstvima poljoprivrede, trgovine, privrede, finansija i zdravlja, i zahtevaju informacije o merama koje su preduzete protiv odgovornih“, objašnjava Bogosavljević.

Alarmantni rezultati nisu posledica tankog novčanika potrošača.

„Pad kupovne moći dovodi do pada kvaliteta robe, ali ne i do pogoršanja bezbednosti, koja se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih bioloških, mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti, kojima su izložene sirovine. Ovde se radi o daleko ozbiljnijim sistemskim uzrocima, koji se tiču regulative, a najodgovornija su ministarstva, pa tek onda inspekcije“, tvrdi Bogosavljević.

Sudeći po stotinama tona uklonjene hrane iz prometa, trgovci su se prošle godine naplaćali novčanih kazni.

„Kazna za uklonjenu nebezbednu hranu kreće se od 300.000 do tri miliona dinara za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice, a uz to, predviđeno je i zatvaranje objekta na određeni period. Kolika će kazna biti za svaki konkretan slučaj, zavisi od upravnog postupka“, kažu u Udruženju za zaštitu potrošača.

U proteklih godinu dana, veterinarska inspekcija obišla je 6.473 objekta, 7.197 kontrola obavila je poljoprivredna inspekcija i napisala 288 kazni, dodelila 67 rešenja o zabrani proizvodnje i 159 rešenja o zabrani prometa, dok je fitosanitarna inspekcija izvršila kontrolu 33.958 pošiljaka hrane i dodelila 164 rešenja o zabrani uvoza, kao i 333 zaključka o otklanjanju nedostataka proizvoda.

Podsetimo, u maju 2017. trebalo bi da počne da radi Savet za bezbednost hrane, a očekuje se i dugo najavljivani početak rada Nacionalne referentne laboratorije.

 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ako ne želite više da primate besplatan newsletter, to uradite sa dva klika.